Intervju sa Tamarom Dragičević i Ivanom Mihailovićem, Festival PIP u Aleksincu

  Priredile: Anđela Brančić i Dina Vuksanović

       U utorak, 17. februara 2015. otvoren je III Festival Prvoizvedenih predstava u Aleksincu, sa predstavom "Slavna Florens" Ateljea 212 iz Beograda.

       "Slavna Florens je istinita priča o Florens Foster Dženkins, najgoroj pevačici na svetu koja se proslavila operskom karijerom četrdesetih godina u Njujorku, iako nije umela da peva, ali svakako je bila omiljena muzička atrakcija. Komad prati njen život u vreme kada njena karijera dostiže vrhunac.





  Nakom izvođenja predstave, praćene smehom i aplauzima, ugrabile smo priliku da pre svih razgovaramo sa mladim glumcima koji su svima već poznati iz serije Vojna akademija. U pitanju su Tamara Dragičević i Ivan Mihailović.

  1. Šta vam je draže, pozorište ili film?

Ivan: Ja više volim pozorište.

Tamara: Različito je i teško da se poredi, ali ako baš moram da odlučim onda bi to bilo pozorište.

  2. Šta je teže, izneti ulogu na filmu ili ulogu na sceni?
Ivan: Pa, to zavisi od uloge, ali uglavnom u pozorištu je teže jer je potrebnna veća kondicija, bolja i jača tehnika. Ulogu na sceni radiš u cugu od početka do kraja, a kada snimaš film to ide iz prekida imaš mogućnosti da se odmoriš, što ovde nije slučaj.

  3. Koje su vam najdraže uloge do sada?

Tamara: U pozorištu najviše volim da igram predstavu Slavna Florens, zbog sjajne ekipe i jer igram tri različite uloge, a u filmu Nadica iz Vojne akademije.
Ivan: I ja najviše volim da igram u predstavi Slavna Florens, a najdraža uloga mi je uloga Petra Pana u pozorištu Boško Buha, jer mi je to prva uloga, a što se tiče filma, to je naravno Klisura zahvaljujući kome me prepoznaju na ulici.

Dina i Anđela rade intervju.

  4. Od kada se bavite glumom?

Ivan: Od trećeg razreda Osnovne škole.

Tamara: U prvom razredu sam se susrela sa glumom, a interesantno je to da smo i Ivan i ja upisali Akademiju posle trećeg razreda gimnazije.

  5. Koji su vam planovi za budućnost?

Tamara: Meni u narednom periodu izlaze dva filma: Bićemo prvaci sveta i Igra u tami. U planu nam je i jedan zajednički projekat ali neka to ostane iznenađenje.
Ivan: A što se tiče mojih planova za to pitajte Tamaru pošto je ona moj menadžer i kovač moje sreće.

Na konferenciji za novinare

 

V Rock Aid u Aleksincu

Priredile: Marta Mitić i Teodora Mitrović 

Uspešno je održan peti po redu Rock Aid u Aleksincu, 29. novembra, u Domu omladine. Bilo je nekoliko izvođača a našu pažnju je zadržao mladi gitarista, s kojim smo razgovarali posle nastupa.

Mark Rainey je pseudonim Marka Marjanovića, srpskog nezavisnog gitariste, pevača, kompozitora i producenta. Njegove melanholične i jednostavne melodije su posledica odrastanja u malom gradu i borbe da bude prihvaćen u njemu onakav kakav on jeste. Njegova poezija pisana je na srpskom jeziku dok kao Mark Rainey koristi engleski da bi se izrazio, jer muzika koju je oduvek slušao potiče iz UK.

Počeo je da svira gitaru kada mu je bilo šesnaest godina. Prvo je naučio je da svira desnu gitaru a onda, dve godine kasnije, odlučio je da nauči i levu, koju i dan danas najviše praktikuje. Ta činjenica da je rođen sa šest prstiju odvaja ga od ostalih gitarista i čini ga jedinstvenim zbog načina sviranja a ujedno i strasti koju posvećuje svom instrumentu. Nikada nije išao na časove gitare a načio je da svira skidajući pesme bendova Nirvana, Joy Division i zagrebačkog sastava Azra.

 1. Šta je tvoja inspiracija prilikom pisanja teksta i muzike?

Najčešće pronalazim inspiraciju u ljudima. U razgovoru sa dragim i bliskim prijateljima, a kad-kad u potpunim strancima koji mi privuku pažnju i nateraju da se zamislim i odlutam mislima daleko van svakodnevnih granica. Najdragoceniju inspiraciju crpem iz lepote. I to one melanholične i setne. Ona ima tu moć da mi danima okupira maštu sve do trenutka, kada najzad to izađe u stvarni svet, kroz melodiju i tekst o njoj samoj.

2. Povezuješ li svoj život sa muzikom koju pišeš?

Činim to sada mnogo više nego li ranije. Mogu slobodno reći da sam na početku tekstove pisao samo da bi popunjavali prazno mesto i činili bogatijom i pevljivijom samu pesmu. Nisam im posvećivao dovoljno pažnje koju oni zaslužuju. Ali su vremenom postajali sve više vezaniji za ono što proživljavam. Jedan čovek mi je rekao: „Ti ne treba da pišeš srećne pesme, to nisi ti.” Verujem da je moja muzika verna predstava onoga što osećam i što jesam.

3. Koja ti je najuspešnija (najdraža) pesma?

Odlučio bih se za „Ties“ koju sam napisao pre dve godine. Ona je i odlučila u kom pravcu će se i sam album „Farewell Sweetie“ kretati. Posebno sam vezan za ovu pesmu jer je jedan od mojih omiljenih muzičara, čija me je muzika i inspirisala da pesmu snimim i produciram na taj način, čuo Ties i bio ponosan jer me je njegov rad inspirisao. Pored toga, a možda čak i važnije, njen tekst mi je jedan od najvrednijih i najdražih koje sam napisao. Možda bih tu izdvojio i tekst pesme „Follow You“ na koju sam jako ponosan.

4. Da li planiraš da se profesionalno baviš muzikom ili ti je ona samo hobi?

Radim naporno na tome da muzika bude na prvom mestu i da mi donosi bezbrižan život. Plan je da bavljenje muzike ne bude samo luksuz, već deo moje svakodnevnice u kome mogu da uživam bez ikakvih granica.

5.Kada i zašto si počeo prvi put da stvaraš muziku i pišeš pesme?

Prvu pesmu sam napisao sada davne 2007. na dan kada je umro Toše Proeski. Nakon toga pronalazio sam pisanje sve više korisnijim za bekstvo iz realnosti. Za pisanje osim gitare, lista papira i prazne sobe ništa više nije potrebno. I to je najvrednija strana pisanja za mene. Pisanje mi je i danas to sigurno utočište i drago mi je da mogu sebe da ispoljim na taj način.

6.Koje si nastupe uživo imao?

Izdvojio bih dva nastupa, od mnogih, koji su bili najznačajniji do sada za mene i pokazali mi da sam na pravom putu i da je muzika ono čime želim da se bavim u životu. Prvi bi bio Festival uličnih svirača u Novom Sadu, a drugi koncert grupe „Hladno Pivo“ u Hali sportova Beograd gde sam nastupio sa mojim, sada bivšim, indie rock bendom „The Combs“.

7. Da li ti se dešavaju greške tokom nastupa?

To je još uvek neizostavan deo mojih nastupa. Čak sam na nastupu u Aleksincu, na kojem ste i vas dve bile, potpuno zaboravio refren pesme „Love you in Japan“. Jednom prilikom mi je jedna devojka privukla pažnju iz publike toliko da sam potpuno zaboravio ne samo tekst pesme već i koju pesmu sviram, ruke su se mehanički kretale po vratu gitare, dok mislima nisam mogao da se sklonim od nje.

8. Šta bi preporučio osobama koje žele da se bave muzikom?

Da ne paniče i da uživaju u tome što rade ma koliko teško i naporno izgledalo na početku. Jer u životu ništa nije nemoguće, samo je malo verovatno.

INDIGO

Priredila: Milica Pešić 

U četvrtak, 23. oktobra u punoj sali Doma kulture u Aleksincu, izvedena je predstava Indigo. 

Predstava je rađena u koprodukciji Budva grad teatra, Smart studia i Doma omladine Beograda, po tekstu Duška Premovića i u režiji Branislava Lečića. Drama "Indigo" je priča o ženi u savremenom svetu.

Igrali: Danica Maksimović, Marija Vicković i Branislav Lečić.

Ekipa Hermess Press-a bila je na licu mesta. Branislav Lečić je bio raspoložen da razgovara sa nama.

Da li ste prvi put u Aleksincu i kako Vam se sviđa aleksinačka publika?

·          

·          Nisam prvi put u Aleksincu, dolazio sam i pre, nema mesta u Srbiji gde nisam igrao. Što se tiče publike ona je pokazala veliku pažnju što znači da je zainteresovana za pozorište i sa puno pažnje od početka do kraja je pratila, što mi je veliko zadovoljstvo.

·          

Da li je baš ovaj glumački sastav pomogao da se na ovaj način predstava izvede?

 Da, oni su pažljivo birani za dramu Duleta Premovića. Stariju gospođu koja je zaposlena igra Danica Maksimović a jednu mlađu igra Marija Vicković i treći lik je jedan zaposlenik iz obezbeđenja, koji je na kraju zaprosio lik koji igra Marija.To je neki trougao koji čini prijateljske odnose izmedju žene i žene, gde one sebe prepoznaju kroz problem otpuštanja s posla i onda se zbliže i čuju o sebi što godinama nisu htele ili se nisu ni trudile da saznaju.Takođe tu je i muško ženski odnos u kome čovek beskompromitno hoće ženu i čini sve da bi došao do nje i da ona ujedno i prizna da joj treba baš takav čovek pored sebe.

Viđali smo Vas na malim ekranima all i na daskama koje život znače. Šta od toga više volite?

 Ja radim svoj posao gde god sam, na sceni ili pred kamerama.

KUTAK ZA VAŠ TRENUTAK

Marija Mateović
Gde je život? 

   Iza deset istina, ispod nevinih pogleda, u dubini duše. Život je skriven tamo gde bi poslednje pogledao.
   U odsjaju svetlosti nad izvorom života vidim svoj odraz. Smejem se sudbini i uživam u pesmi mladosti. Igram igru prepuštajući se melodiji.
   Krijem se u rukama voljenog. Tražim utehu u njegovoj ljubavi, sigurnost u njegovim rečima, iskrenost u njegovim očima. Ali me je delima uverio da sam ja njegov život koliko i on moj.
   Glavu stavljam na ramena voljenih, njihove grudi moje suze trpe, saveti razum otvaraju a ljubav srce zaceljuje. U njihovom društvu moj osmeh je večan, šalama me razvesele, delima zabrinu ali rečima ostave nemom.
   Dirkama pišem a notama pričam, melodijom život opisujem, svakodnevno proživljavam nove snove.
   Bojama slikam svoju dušu, začaravam oči prolaznika, mnoga pitanja u glavi im stvaram, činim nekima neshvatljivo.
   Perom tajne razotkrivam, na parčetu pergamenta mastilom stvaram, snove oživljavam lako, da srca ledena dirnem i brbljive ućutkam.
   Biram da ubijem prošlost radi budućnosti nepoznate, ciljam smrt, uzimam mu kosu i sečem sudbinu, da zaustavim vreme, uživam u sadašnjosti dok me sopstveno srce ne izda.

Marija Mateović

SNOVIĐENJE

   Otvaram oči sa suzama nade.

   Životu prilazim naivno, verujem da će stvarnost biti nalik snovima. Ustajem na levu nogu i saplićem se o svoje reči, pogled dižem u pravcu svitanja. Uzdišem umorno ali odlučno stežem pesnice.

   Jedna me reč razveseli, od poznatog mi glasa srce zaigra. Pogledom me pogodi u ranu, od osmeha poput slike oči mi začara, suzu mi je pustio čim čuh tu pesmu reči. Od njegovog mi poljupca rane zaceliše, ta ljubav izbrisala je bolnu prošlost nežnim dodirom.

   Njegove su ruke meki oblaci, oči boje neba, glas poput vetra. Ali naidje oluja, oblaci bljesnuše munjom, nebo proguta crnina, vetar slomi tišinu strašnim jaukom.Trgnuh se i shvatih. Sanjala sam da živim.

Marija Mateović

Raspevavanje je počelo

Priredila: Marija Nisić

Na samom početku školske godine, hor i orkestar Aleksinačke gimnazije već uveliko se pripremaju za predstojeće nastupe. 

 U malom svetu muzike pridružili su se prvaci. Uz pomoć profesorke muziče kulture Ivane Lukić, naši prvaci su za kratak period zavoleli probe.  Hor, kao i prethodnih godina, čini grupu devojaka raspoređenih u tri glasa, a to su: prvi sopran, drugi sopran i alt. Njih prati orekstar, odnosno dve violine, klarinet, flauta, bas gitara, harmonika i gitara. 

 Pripreme su počele vežbajući duhovnu kompoziciju ,,Svetosavski tropar“ koja je predviđena za Svetosavsku svečanost, kao i narodna pesma ,, Bila jednom ruža jedna“.  Naše mlade  muzičke talente čeka mnogo koncerata o čemu ćemo vas blagovremeno obaveštavati.

Svetski dаn zаštite ozonskog omotаčа

Priredila: Marija Nisić

Kаo što je i nаjаvljeno, dаnаs se u multimedаjnoj sаli Aleksinačke gimnazije održаlа prezentаcijа povodom Svetskog dаnа zаštite ozonskog omotаčа. Zanimljivom predavanju, sa puno ilustracija i činjenica, prisustvovаli su učenici od prvog do četvrtog rаzredа sа njihovim profesorimа. Gimnаzijаlci su, ovom prilikom, sаznаli nešto novo i upoznаli se sa ozbiljnim problemom naše atmosfere.

Сачувајмо оно што чува нас!

Приредила: Марија Нисић

У уторак, 16. септембра са почетком од 12 часова одржаће се предавање поводом Светског дана заштите озонског омотача у мултимедијалној сали Алексиначке гимназије под слоганом "Сачувајмо оно што чува нас".  Ученице одељења II-4 Марија Нисић, Александра Живковић, Катарина Вељковић и Милена Гагић водиће овај занимљив програм. Заједно са професорком географије Вукосавом Цветковић, одлучиле су да подигну свест код ученика, како би схватили значај и улугу озонског омотача у атмосфери. Предавање ће пратити Power Point презентација која је обогаћена интересантном илустрацијом. Сви заинтересовани ученици, који желе да сазнају нешто више о озонским рупама, УВ зрацима, фреонима и озоносфери су добродошли.