tekst priredile: Valentina Đukić i Marija Pajkić
Našu školu su 15. maja posetili mr Nataša Stanić i Aleksandar Otašević iz Astronomskog društva Ruđer Bošković iz Beograda. Nakon postavke planetarijuma oni su održali predavanje učenicima Aleksinačke gimnazije i osnovnih škola iz Aleksinca i Ražnja. Upoznali ih sa tajnama zvezdanog neba, naučili ih kako da se orijentišu u tom prostranstvu i da sa malo mašte stvaraju svoja sazvežđa.
Mi smo pričali sa Natašom Stanić, magistrom astrofizike i nastavnikom fizike, autorom naučno-popularnih knjiga (Zvezdani gradovi, AstrolAgija), naučnih radova, međunarodnih projekata od kojih je jedan i Prvi mobilni planetarijum za Srbiju, i evo šta smo saznali.
Mi: Za početak, možete li da nam kažete nešto više o vašem radu?
Nataša: Kako da ne! Ja sam magistar astrofizike, dolazim iz Astronomskog društva Ruđer Bošković iz Beograda. 1969 godine, otvoren je Planetarijum, za rad sa učenicima iz cele tada bivše Jugoslavije u cilju popularizacije astronomije i svih prirodnih nauka. Već dugo radimo, naš cilj je dakle da se stekne svest o mestu čoveka na planeti, i mestu planete u svemiru.
Mi: Vi ste jedan od autora naučno-popularne knjige Astrolagija i autor knjige Zvezdani gradovi. Sigurni smo da su ove knjige privukle pažnju mnogim obožavateljima nauke. Recite nam nešto više o njima.
Nataša: Jeste. Astrolagija sa profesorom doktorom Milutinom Tadićem 2005. u izdanju zavoda za udžbenike. Vi ste čuli,to je mnogo lepo! I Zvezdani gradovi, to je možda za vaš uzrast malo prevaziđeno, ali za osnovno-školski uzrast je sjajna. Upoznaje čitaoce sa galaksijom i to je prva takva knjiga na srpskom jeziku posvećena vangalaktičkoj astronomiji, ima puno fotografija i zanimljivosti.Ta knjiga je bila u najužem izboru tj u finalu za najbolju knjigu na sajmu knjiga 2004.godine. To je moja prva astronomska knjiga,druga je Astrolagija.
Mi: Čime se trenutno bavite?
Nataša: Trenutno radim doktorat iz metodike nastave prirodnih nauka na filozofskom fakultetu u Beogradu.
Želim da sva deca u našoj zemlji imaju savremen pristup nastavi, da bude multidisciplinarna, digitalizovana, da bude sa video klipovima, sa više eksperimenata, sa više diskusija, sa više slobode za decu,sa mnogo više slobode razmišljanja jer samo tako možemo da razvijemo kod dece racionalno razmišljanje ako s njima razgovaramo. Nastavni plan i program su suviše gusti i veliki je pritisak od strane profesora da taj plan mehanički i tehnički realizuju, ogroman . Ja sam spremna da recitujem poeziju na časovima fizike, imam dve knjige poezije objavljene, treća je u štampi. Naravno poezija koju pišem je sa kosmičkim sadržajem, tako da uživam u tom spoju , u sklopu poezije i astronomije.
Taj prirodni pogled koji nas okružuje je najlepši prizor u prirodi,pogled na zvezdano nebo, pa sam se pitala gde je tome kraj i šta ima iza, od čega je sve to, tako da kada sam sve odgovore dobila na ta pitanja u savremenoj kosmologiji stvorila su se nova pitanja dokle sve to traje, da li se svemir ubrzava, šta se dešava pre velikog praska, šta se dešava oko našeg svemira , postojanje drugih univerzuma...Tako da moja najnovija zbirka pesama nosi naziv „Multiverzum ljubavi“, s obzirom na različite svetove koji verovatno okružiju naš univerum , preslikano na različite ljubavi koje nas strefe ili promaše tokom života. Ima mnogo zanimljivih stvari, ali uglavnom sve što radim bitno mi je da oni koji slušaju moje predavanje ili su moji učenici, da dobiju svest o jedinstvenosti planete Zemlje, o njenom očuvanju. Saradnik sam velikog broja blogova, umetničkih kreativnih radionica pisanja, ekološko-obrazovno-umetničkih projekata za očuvanje planete jer druge planete nema s obzirom da je preko hiljadu planeta otkriveno van Sunčevog sistema takozvanih vansolarnih planeta i nijedna za sad nema neke velike verovatnoće za postojanje života ali ima jedna klasa planeta koje zovemo
Super Zemlje,naseljive zemlje, naseljivi svetovi a udaljenost do njih je maltene nepremostiva za jedan ljudski vek,zaista smo usamljeni ali ne da samo mi postojimo u tom ogromnom moru oko naše planete, naša galaksija ima 300 milijardi zvezda a Sunce je samo jedna od njih znači zašto bi samo oko Sunca mogla da postoji neka planeta koja ima uslova za život, tako da te naseljive planete nalaze se u tako specifičnim zonama oko svojih matičnih zvezda da nisu ni preblizu ni predaleko da su u pravoj zoni da temperatura ne bude ni previše visoka ni previše niska i kada su svi temperaturni uslovi te planete ispunjeni da voda može na tim temperaturama da opstanane u tečnom stanju onda se dalje razmatra mogućnost za neki oblik života tamo ali ako se ipak otkrije neki vanzemaljski život to će biti na nekom mikroskopskom nivou.
Mali vodeni medvedići-tardigrade. Sad malo skačemo u biologiju,to je mikroskopski mala životinja koja živi u kapljicama vode, ima ih daleko više na našoj planeti nego što ima galaksija u svemiru, oni su malecni organizmi i žive u kapljicama vode ispod mahovine i ima ih svuda oko nas.
To su životinje na kojima je testirano kosmičko zračenje, koje mogu da žive maltene svuda, mogu da prežive hiljadu puta jače kosmičko zračenje nego čovek, slate su u svemir i ništa im nije bilo, mogu da žive bez vode mnogo godina iako se stvaraju zapravo u vodi, mogu da žive u zaleđenom stanju, po 50-100 godina. To su čudesna bića, koja su preživela svih 5 velikih izumiranja života na našoj planeti , oni su preživeli sve. Nadživeli su dinosauruse i sve druge biljne i životinjske vrste koje su uništene udarima asteroida, to se stalno dešavalo u istoriji, na žalost dešavaće se i u budućnosti a mi i dalje nemamo razvijen sistem odbrane, na sadašnjem nivou tehnološkog razvoja što se tiče spasenja planete od mogućih potencijalnih udara nemamo odbranu, dakle nismo mnogo odmakli od dinosaurusa ali to je na budućoj generaciji da reše.Postoji patrola koja se zove Objekti bliski planeti Zemlji, 24 sata, nekoliko hiljada ljudi radi na tom projektu, snimaju se putanje asteroida i kometa koje su potencijalno opasne po Zemlju,njihove putanje se stalno snimaju i proračunavaju svi mogući susreti sa Zemljom. 2029. godine nailazi nam jedan veoma bliski susret sa asteroidom ali to će valjda proći bezbedno.
Mi: Pored onih silnih pitanja koja su Vas uvukla u svet nauke, šta je ono što Vas sad intrigira?
Nataša: Tamna energija. Ona vlada svemirom a nauka o njoj ne zna ništa.Tamna energija čini 75 % ukupnog sastava svemira i ima suprotno delovanje od gravitacije. Ona je odgovorna za širenje svemira, ona je odgovorna za ponašanje univeruma u celini zbog toga što se svemir širi galaktička jata se međusobom udaljavaju.Oko 4 % je samo vidljiva materija, ono što mi vidimo, tj. što smo videli u planetarijumu. A ostalih 21 % je tamna materija , postoje različiti modeli za nju, ali mi je možemo mapirati zato što ona deluje gravitaciono na svetleću materiju, i postoje razne mape, modeli, strukture i raspodele tamne meterije i u našoj galaksiji i van nje, u našem galaktičkom jatu i van njega. Na kosmičkom nivou postoje neki modeli kako je raspoređena ta tamna materija i to sve na taj način što ona gravitaciono utiče na materiju koja svetli, a ako se nešto što svetli kreće prema postojećim zakonima fizike zaključujemo da na njega nešto gravitaciono deluje tako da tamnu materiju i nije mnogo teško otkriti. 4 % svetleća materija, 21 % tamna materija i 75 % tamna energija. E ona me zanima. Šta se u toj misteriji krije? Moj moto na početku zvezdanih puteva su stihovi Edgara Alana Poa koji kaže „Here I opened wide the door– Darkness there and nothing more“ i ispada da je tako. Gravitacija teži da drži materiju na okupu a tamna energija teži da je rasturi i ona ubrzava širenje svemira i ono je toliko ubrzano da je dodeljena Nobelova nagrada za otkriće ubrzanog širenja svemira. Po proračunima nekih kosmologa dovešće do toga da za 30 milijardi godina to širenje bude nadjačalo brzinu svetlosti tako da će verovatno doći do raspadanja prostora, vremena, materije i energije tj. da će naš svemir potpuno da se raspadne i to je tek šok. Ceo svemir je nastao iz jedne male tačke, bio je veliki prasak koji je evoluirao, evoluirao i nezaustavljivo se širi kao kada duvamo balon koji će jednom morati da pukne. E sad mene zanima ko duva naš svemir, ko širi i šta je to. Šta se dešava. Naravno, pratim ta otkrića tamne energije ali vrlo je interesantno da ljudski um uopšte može da sagleda univerzum, da može da predvidi ponašanje džinovskih sistema, milijardi galaksija a da nismo ni blizu toga da napravimo red u sopstvenoj planeti u smislu da nema ovolikog zagađenja.Na svakih 15 ili 20 min po jedan oblik života nestane, po jedna vrsta je direktno pod lošim uticajem čoveka. Danas se dešava da nauka sama sebi postaje cilj umesto da joj nešto drugo bude cilj.
 |
| u međuvremenu... |
|
Mi: Verujemo da naša gimnazija nije jedina škola koju ste posetili do sada ?
Nataša: Uglavnom smo bili po osnovnim školama u Srbiji, vi ste prva gimnazija u kojoj mi gostujemo, što nam je izuzetno drago. Ovo je najsavremenije učilo koje postoji na planeti Zemlji i koristi se u svim razvijenim zemljama. Ja bih volela da Srbija ima barem 20 ovakvih učila.
„Aleksinački gimnazijalci bili su divna, zainteresovna i veoma zahvalna publika!!! Sa razlogom smo doveslali iz Beograda po najvećem nevremenu u istoriji Srbije... Ali su nam, srećom, sve zvezde bile na broju...“ izjavila je Nataša nakon održanih predavanja u našoj gimnaziji.
Hvala profesoru Vladanu Mladenoviću koji je uspeo da zabeleži sve ove divne trenutke.
